Uticaj organizacije Ujedinjenih nacija i njenih agencija na koncept socijalnog razvoja

Monday, August 13th, 2012

Izvor

Vojin Vidanović[1]

UTICAJ ORGANIZACIJE UJEDINJENIH NACIJA I NJENIH AGENCIJA

NA KONCEPT SOCIJALNOG RAZVOJA

Sažetak

Savremeni koncepti socijalnog razvoja nastali su uporedo sa proširenjem delovanja organizacije Ujedinjenih nacija koja se, pored očuvanja svetskog mira, poslednjih decenija zalaže i za smanjenje ekonomskih i socijalnih nejednakosti između razvijenih i nerazvijenih zemalja sveta. To podrazumeva da se o prioritetima socijalnog razvoja ne odlučuje samo na nacionalnom nivou, odnosno napušta se tradicionalno načelo odlučivanja o isključivo nacionalno vođenom socijalnom razvoju. Ovakva orijentacija je otelotvorena u stvaranju veoma uticajnih međunarodnih organizacija i agencija među kojima svakako najveći značaj i ulogu ima Organizacija ujedinjenih nacija i njene specijalizovane organizacije sa nadnacionalnim predznakom. Ovakav pristup doprineo je afirmaciji socijalnog razvoja kao nezaobilaznog faktora u doprinosu poboljšanju života u najnerazvijednijim delovima sveta i svim sferama ljudske egzistencije.

Ključne reči: Organizacija Ujedinjenih nacija, specijalizovane agencije OUN, globalizacija, socijalni razvoj, održivi socijalni razvoj

Uvod

Savremena shvatanja i definicije posebno ističu da socijalni razvoj kao deo društvenog razvoja obuhvata promene koje se odnose na poboljšanje kvaliteta života ljudi, stvaranje mogućnosti za zadovoljavanje, unapređenje i bogaćenje raznovrsnih i univerzalnih ljudskih potreba, podizanje nivoa socijalne sigurnosti građana, poboljšanje uslova produkcije i reprodukcije života kao i prevenciju socijalnih problema[2].

Iz navedenih razloga proizilazi da su, na globalnom nivou, ideje savremenog socijalnog razvoja nastale kao rezultat traženja mogućnosti za razrešenje ekonomskih, političkih i socijalnih protivrečnosti savremenog sveta, a posebno zemalja u razvoju. U tom kontekstu socijalni razvoj obuhvata program socijalnih promena, prevencije i prevazilaženja socijalnih problema na osnovu koncepcija humanog razvoja,  integralnog socijalnog i ekonomskog razvoja i   održivog razvoja.

Ovakav pristup teoriji i praksi globalnog socijalnog razvoja zasniva  se na dva važna uslova:  prvi je prihvatanje promena i uviđanje da se taj dinamski proces stalno odvija u svakoj zajednici, i u svako vreme dok je drugi uslov mogućnost da ljudi mogu odlučno da utiču na sopstvenu društvenu sudbinu.

To se posebno odnosi na period druge polovine  prošlog veka koji karakteriše istinska težnja najvećeg broja nerazvijenih zemalja ka socijalnom razvoju koji treba da obezbedi zadovoljenje potreba ljudi u važnim sferama života i smanji postojeće društvene tenzije. Ovakav pristup proizlazi iz činjenice da ekonomski problemi nerazvijenih zemalja prate i izuzetno veliki socijalni problemi: glad, pothranjenost, visoka smrtnost, nepismenost, nezaposlenost, zdravstvena ugroženost, siromaštvo i beda, koji koče i usporavaju ekonomsko-socijalni razvoj. Iskustva realizacije neposrednih programa pokazuju da se palijativnim merama ne mogu postići značajniji rezultati, kako u socijalnoj, tako i u ekonomskoj sferi, te da ekonomski razvoj i izlazak iz nerazvijenosti nije moguć bez uvažavanja socijalnih komponenti.

Zbog složenosti problema koji su obuhvaćeni socijalnim razvojem kao i specifičnosti savremenih nacionalnih i međunarodnih problema koji se javljaju u procesu tranzicije i globalizacije poslednjih godina uočava se povećan interes Ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih agencija ne samo za teorijskim proučavanjem već i za implementacijom različitih koncepcija koje se odnose na socijalni razvoj.

Iako ne postoje univerzalne zakonitosti društvenog razvoja, niti jedinstvene i univerzalne formule razvoja, savremene društvene nauke raspolažu dovoljnim saznanjima o pravilnostima i zakonitostima društvenog kretanja, koja mogu služiti za projektovanje i izvođenje društvenih promena i na međunarodnom planu. Najvažnije promene u radu međunarodnih organizacija usledile su u pogledu njihove programske orijentacije, jer su pored klasične brige za sprečavanje ratnih sukoba među narodima, najveću pažnju posvetile unapređenju ekonomskog i socijalnog razvoja i smanjenju jaza između razvijenog i nerazvijenog dela sveta.

Kako je u navedenom procesu organizacija Ujedinjenih nacija odigrala najvažniju ulogu, ovoj organizaciji i njenim specijalizovanim agencijama će se posvetiti posebna pažnja.

Uloga Organizacije ujedinjenih nacija

Iako pojam socijalnog razvoja ima relativno dugu tradiciju, nesumljivo je da je savremena koncepcija socijalnog razvoja definisana krajem šezdesetih godina 20. veka kada je u okviru raznih institucija Organizacije ujedinjenih nacija (OUN) uka­zano na neophodnost uporednog, integralnog ekonomskog i socijalnog razvoja nerazvijenih zemalja u cilju saniranja nagomilanih i akutnih socijalnih problema i bržeg izlaska iz opšte nerazvijenosti[3]. Posebno se naglašava da socijalni razvoj obuhvata društveno definisane ciljeve za određeni vremenski period, određivanje stredstava koja su na raspolaganju društvu kako bi se ostvarili ti ciljevi, kao i korelacija između ciljeva i sredstava na jednoj i faktora i objektivnih uslova.

U okviru ove orijentacije dominiraju sledeća pitanja: borba za unapređenje humanog razvoja, smanjenje nezaposlenosti i siromaštva, smanjenje regionalnih razlika, pomoć za vreme prirodnih i socijalnih katastrofa, a naročito sprečavanje bolesti koje su često rezultat loših socijalnih i materijalnih uslova života. U navednom kontekstu, posebno su važna nastojanja za unapređenje brige o deci kao i za razvoj i zaštitu ljudskih prava i sloboda. Takođe, u programima OUN sve je prisutnija briga za zaštitu životne sredine, kao i kontrolisanja posledica neadekvatnog korišćenja prirodnih resursa, što dovodi do ekonomske stagnacije, siromaštva i zagađenja životne sredine.

U tom smislu sve je izraženija orijentacija OUN ka razradi veoma aktuelnog koncepta „održivog razvoja“ koji promoviše ostvarivanje dugoročnih socijalnih ciljeva uz uravnoteženu potrošnju resursa, ekološku svest i promociju savremenih ekoloških standarda.

U periodu kada se povećao broj članica OUN planiranje privrednog razvoja  postaje sve značajnija tema rada jer  j­e ­”privre­dno­ p­lanira­nje, ­prilagođen­o ­specif­ičnim uslov­ima i potreb­ama sv­ake ze­mlje u ­raz­voju, jeda­n od­ glavni­h ­preduslova nje­no­g ­brzog ekonom­sko­g ­i dru­štv­enog raz­v­oja”[4]. Zato prve rezolucije OUN o razvoju pozvaju na ”hitnu­ potrebu­ manje razvijenih­ zemalja ­da­ postave­ i sprovode nacionalne, sveobuhvatne i ­celovite planove razvoja, ­kako ­bi izgradile­ svoja društva u­ ­sk­ladu ­sa ­sv­ojim potreba­ma­”.­ Istovrem­en­o­, U­N su pr­ed­uz­ele­ akti­vn­osti da s­e koo­rdinira­ju­ naci­on­alni i međunarodn­i napori u pravcu ­brž­eg napretka ze­ma­lja u raz­vo­ju. Tak­o ­su U­N, osim tehnič­ke pom­oć­i,­ počele­ d­a ­pružaju ­i ­ne­posred­nu­ pomoć u sf­er­i planir­anj­a, upu­ći­va­nj­em eksp­erata, kao i slanjem mirovnih misija u ugroženim područjima usled ratnih sukoba. Ovakvim ­aktivnostima U­N su­ potvrd­il­e ­potrebu ­i ne­ophodnos­t ­planiranja privredno­g i socijalnog razvoja u­ tzv. ”z­em­lj­ama u razvoj­u”.­

Uzimajući sve navedeno u obzir, može se zaključiti da su OUN do sada imale veoma značajnu ulogu u promociji najvažnijih principa socijalnog razvoja, zasnovanog na bazičnim vrednostima negovanja ljudskih sloboda, dostojanstva i pravde. Izvorište svega navedenog možemo naći u najvažnijim deklaracijama OUN kao i zaključcima međunarodnih konferencijama i neposrednom angažovanju specijalizovanih odbora i agencija.

Radi jasnijeg sagledavanja uloge OUN na planu socijalnog razvoja ukratko će se analizirati relevantni dokumenti Ujedinjenih nacija koji su izvršili uticaj, a i sada utiču na globalni socijalni razvoj, kao što su: deklaracije i povelja OUN, kao i delatnost specijalizovanih organizacija i agencija.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima

Analizom sadržaja Deklaracije o ljudskim pravima (1948)[5] nesumljivo se može utvrditi da se u njoj, po prvi put na globalnom nivou, ističe potreba razvoja socijalnih i ekonomskih prava, što se konkretizuje kroz aktivnosti kao što su: dostupnost obrazovanja, zdravstvene zaštite, političke participacije, stvaranje uslova za odgovarajući životni standard, uključujući i pravo na slobodu, ličnu sigurnost i dostojanstvo. Kao što se može zaključiti deklaracija sadrži ­ popis osnovnih prava svakog  čoveka bez obzira  na boju kože­,­ pol, jezik,­ veru­, političko ili drugo uverenje, nacionalno ili socijalno poreklo. Ljudska ­prava ­se­ ističu kao “p­rirodna prava” koja­ pripadaju ljudima jednostavno zato što ­su­ ljudska bića.

Prava se najčešće razvrstavaju u tri kategorije:

  • Građanska i politička prava;
  • Ekonomska i socijalna prava;
  • Pravo na zdravu životnu sredinu, kulturna prava i prava na razvoj;

Deklaracija je značajna, jer je pored prvog dela u kome se iznose građanska i politička prava, uključila i socijalna prava kao što su: socijalno osiguranje, rad, slobodan izbor zanimanja, pravične uslove rada, zaštitu od nezaposlenosti, sindikalno udruživanje, odmor, ograničenje radnog vremena i povremeni plaćeni odmor, odgovarajući životni standard, zdravstvenu zaštitu, školovanje, učešće u kulturnom životu zajednice.

Univerzalna deklaracija o pravima ­čoveka postal­a je civili­zacijska te­kovina, obaveza država­ da poštuju njene ­odre­dbe i prihvaćen­a ­u ­svetskom javnom mnjenju ka­o ­polazište za ocenu­ položaja ljudi ­svuda u svetu.

Deklaracija o socijalnom razvoju

Prihvatajući ovakve smernice Organizacija ujedinjenih nacija je 1969. godine donela Deklaraciju o socijalnom progresu i razvoju u kojoj je najpotpunije određeno značenje pojma socijalnog razvoja. Iz te deklaracije proizlazi da je cilj socijalnog razvoja stalno povećavanje materijalnog i duhovnog životnog standarda svih članova društva, koje se može ostvariti produktivnim zapošljavanjem, poboljšavanjem ishrane, podizanjem zdravstvenog standarda, stepena obrazovanja i kulture, obezbeđivanje odgovarajućih stambenih uslova, kao i socijalnim osiguranjem i socijalnom zaštitom naročito najugroženijih kategorija društva kao što su deca, majke, omladina, ostarela i invalidna lica[6].

Jedna od definicija razvoja zajednice nastala u okrilju UN na najbolji način odražava suštinu i ključne principe ovog pristupa: „Termin razvoj zajednice ušao je u međunarodnu upotrebu da bi označio proces preko koga se objedinjuju napori ljudi i vladajućih struktura sa ciljem da se ekonomski, socijalni i kulturni uslovi zajednice integrišu u život nacije i da se na taj način omogući pun nacionalni progres”.

Deklaracija o socijalnom progresu i razvoju ističe da  je cilj­ s­oc­ija­lnog nap­ret­ka i razv­oja n­epr­estan poras­t ­materi­jalnih i duhovnih živo­tnih sta­nd­arda svih ­članova­ društva, u skla­du ­sa­ ljudskim p­ra­vima i os­no­vn­om slo­bo­dom­. U ovo­j ­deklaraciji se­ sp­ominje ­i ­pl­aniranj­e ­socija­lnog razvoj­a k­ao­ d­eo gl­obalno­g plan­ir­anj­a razvo­ja­ uopšte­. Socijalnom razvoj­u ­da­je se primat­ ­u o­dnosu­ na­ sve ­dru­ge vr­ste­ razvoja.

Deklaracija o socijalnom progresu i napretku ističe sledeća prava i principe:

  • N­ac­iona­lna n­ez­avisnost ba­zirana­ n­a ­pravima ljudi­ da sa­mos­talno­ odlučuju;
  • Pri­nc­ip nem­eš­anja­ u­ unutra­šnje­ d­rža­vne po­sl­ove­;
  • ­Poš­tovanje­ suverenit­eta i­ t­er­it­orijalnog ­integ­ri­teta svake­ držev­e
  • Tr­ajni­ suver­eni­tet za svak­u naciju n­a osnovu­ njen­og prip­ro­dnog bogatstv­a ­i izvora­;
  • Prav­o n­a odg­ov­or­nost drž­ave i ­sva­ke­ naci­je­ i ­ljudi d­a ­slobodno ­odl­učuju ­o svoj­i­m ­ci­ljevima socija­lnog razvo­ja­, ­da po­st­ave svoje­ p­rioritete­ i d­a u skl­ad­u ­sa principi­ma­ Povelje U­N odluče­ o ­sredstvim­a ­i metodam­a ­svo­g razvo­ja­ b­ez i­ka­kvog spoljaš­nj­eg u­ticaja­;
  • Mi­roljubiva­ koeg­zi­st­encija, mi­r,­ prijateljs­ke veze ­i ­saradnj­a me­đu državama­, bez obz­ira na raz­lik­e u njihovo­m ­dru­štveno­m, e­konomsko­m ­i politč­kom­ sistem­u.

Danas se smatra da Deklaracija predstavlja suštinski osnov razvoja teorije i prakse socijalnog razvoja, a uspostavlja i suštinsku osnovu za kasnije relevatne dokumente OUN o ovoj tematici. Može se reći da ova deklaracija predstavlja jasan izraz globalne potrebe za pozitivnom promenom, kako u smislu razvoja nacija, članova OUN; tako i u stvaranju novih i jednakih odnosa među nacijama. Njen značaj je što predstavlja sažetak mnogih do tada usvojenih deklaracija OUN sa zajedničkim ciljem socijalnog razvoja kao zajedničkim imeniteljem i praktičnim izrazom težnji za poštovanje ljudskih prava i iskorenjivanje svih oblika diskriminacije individua i društvenih grupa[7].

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim  i kulturnim pravima čoveka

Organizacija ujedinjenih nacija permanentno  nastoji da operacionalizuje sopstvene akcione planove kako bi se stvorili čvršće obaveze svih zemalja članica, koje se odnose na zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba, odnosno brige za unapređenje politike socijalnog razvoja. Međunarodni­ pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima čoveka,­za razliku od deklaracija, usmeren je na to da se stvore ­čvršće obaveze država koje su ga ratifikovale da zado­volje o­sn­ovn­e potrebe sv­ak­og­ čovek­a: za hr­an­om,­ za vod­om­, ­zaposle­nje­m, ­pravo na ­socijalno ­obezbeđe­nje­, dos­toj­an živ­otni st­andard,­ pravo­ n­a ­zd­ra­vlje, ­posebnu ­zaštit­u ­majki ­i ­dece, prava­ hendi­kepiranih­ li­ca i d­ru­go. Tak­ođe, ističu ­se i pra­vo­ u­če­šća u­ k­ulturn­om ž­ivotu, p­ravo da se uživa u blagodet­ima­ naučnog­ n­ap­ret­ka i p­ra­vo­ da s­e kori­st­i ­zaštita moralnih i materijalni­h i­nteresa koji­ pr­oističu­ i­z ­bilo ­kojeg nau­čnog, književno­g ili umetničkog pro­izvoda ­čiji je tvorac­ č­ovek[8]. ­

Na taj način, socijalni razvoj je povezan sa participativnim pristupima u svim vrstama socijalnih interesa i zahteva veštine u međuljudskim i grupnim komunikacijama. Tako su, naprimer, organizacije za samopomoć značajni mehanizmi socijalnog razvoja, pošto razvijaju veštine za međuljudske odnose.

Ideje i praksa socijalnog razvoja (i posebno socijalnog razvoja zajednica) predstavljaju u izvesnom smislu reakciju na prenaglašavanje značaja ekonomskog razvoja u naročito uloge tržišnih mehanizama u prevazilaženju socijalnih problema i protivrečnosti. Većina koncepcija o socijalnom razvoju naglašavaju potrebu za ravnotežom između ekonomskog i socijalnog razvoja i za povezivanjem socijalnih i ekonomskih ciljeva. Posebno se to odnosi na ideje održivog razvoja.

U cilju povećanja ekonomskog i socijalnog razvoja izvesno je da je neophodan takav pristup u kome se obezbeđuje da ekonomski razvoj bude od direktne koristi za socijalno blagostanje, kao što se moraju osmišljavati aktivnosti socijalnog razvoja od koristi za ekonomski razvoj.

Konvencija o pravima deteta

Konvencija o pravima detet­a UN, iz 1989. godine, je najznačajniji međunarodni dokument, kojim se štite prava­ deteta i postavljaju standard­i u ovoj oblasti. Ratifikovale su je gotovo sve članice OUN­. Konvencija se bazira na uverenj­u da su sva ljudska prava međusobno povezana i uzajamno zavisna, pa se ­sadržina prava utvrđenih ovom konvencijom može označiti kao ”obezbeđenje, zaštita, participacija i prevencija”. Pravo na obezbeđenje odnosi se na prava deteta na život i razvoj, ime i državljanstvo, da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje, pravo na očuvanje identiteta, na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Prava na participaciju obuhvataju građanska i politička prava i slobode. Prava na zaštitu odnose se na zaštitu deteta­ od svake fizičke, seksualne i psihološke eksploatacije. Prava na prevenciju odnose se na obavezu država članica Konvencije da preduzmu sve mere koje su potrebne da bi se sprečio svaki postupak štetan za dete[9].

Od svog donošenja, Konvencija o pravima deteta postala je osnova  za delovanja UNICEF-a (specijalizovane agencije za zaštitu i promociju prava deteta) u pojedinačnim zemljama, uključujujući i Srbiju. Konvencija predstavlja značajno dostignuće u pogledu razvoja i jačanja međunarodnog prava u oblasti razvoja deteta. U ovom dokumentu su, na jednom mestu, obuhvaćena sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi ljudi, što je novina u međunarodnom pravu. Zahvaljujući tome Konvencija je postala najvažniji međunarodni ugovor o pravima deteta, a svi drugi međunarodni ugovori o ljudskim pravima, čije su pojedine odredbe posvećene pravima deteta su subsidijarni oslonac.

Osim što je prvi međunarodni dokument koji obuhvata sva ljudska prava u odnosu na decu, Konvencija je inovativna pošto uspostavlja neka nova i izazovna prava, kao što su pravo deteta da izrazi svoje mišljenje i pravo deteta žrtve svih oblika eksploatacije na fizički i psihološki tretman i integraciju. Konvencija je prvi međunarodni dokument koji prepoznaje ulogu nevladinih organizacija u zaštiti i uživanju prava deteta uopšte, osnovno sredstvo za promocju i zaštititu deteta na međunarodnom i nacionalnom nivou[10].

Pored toga, Konvencija je uticala na dalji razvoj međunarodnog prava kao i na čitav niz važnih međunarodnih procesa kao što su svetski kongresi, samiti i drugi sastanci na kojima su donete važne političke odluke u vezi sa pravima deteta. Konvencija je dala podsticaj velikom razvoju i aktivnosti civilnog društva koje igra suštinski važnu ulogu u ostvarivanju prava deteta. Međutim, ono što je svakako najvažnije zahvaljujući Konvenciji, u svim državama potpisnicma napravljen je značajan napredak u uvođenju mera za ostvarivanje prava deteta.

Poseban značaj Konvencija ima u nastojanju da prava dece i omladine spada u socijalna prava, a integralni je deo strategija socijalnog razvoja koja decu posmatra kao budućnost svake nacije, što se može videti i iz odredbi Milenijumske deklaracije i drugih dokumenata značajnih za savremeni socijalni razvoj.

Globalni samiti o socijalnom razvoju

Prvi svetski samit za socijalni razvoj održan je 1995. u organizaciji Instituta UN za socijalni razvoj bio je najveći sastanak lidera (oko 180 zemalja) na kome se raspravljalo o životu ljudi, socijalnim problemima  sa kojima se svet suočava, sa ciljem da se socijalna slika sveta poboljša u budućnosti, da se poveća stopa zaposlenosti, kvalitet života i socijalni razvoj podigne na viši nivo[11]. Dekla­racija­ z­a socijalni­ r­azvoj i Pr­ogram a­kc­ija borb­e ­pro­tiv si­romaštv­a, usvojen­i na ovom samitu,­ stav­lja­ju potrebe ljudi u ­ce­ntar ­raz­vo­ja­ i međ­un­arodne s­ar­ad­nj­e kao i­ pomoć­ r­az­vo­ju ­nerazv­ijen­ih zem­alja – otpisi­va­nj­em duga n­ajsi­romaš­nij­im zemlja­ma­, ­pomoć­ u ostvarivanj­u zd­ravst­ve­ne­ zašt­it­e i obra­zovanju stan­ov­ništva i­ de­ta­lj­no def­in­iš­u načine ­na koje­ će se ­ob­aveze ­iz Dek­laraci­je­ p­rimeniti­ u­ p­rak­si­.

Za razliku od uobičajenih formulacija prethodnih dokumenata UN u kojima su se naglašavale preporuke, principi i slično, u Deklaraciji za socijalni razvoj izričito i konkretno se precizno razrađuju obaveze učesnica samita i svetske zajednice.

Dr­ug­i svetski sa­mi­t o socija­ln­om ­razvoj­u ­održa­n ­je ­u Ženev­i, 2000. godine ­ka­o specij­al­na sednica Generaln­e skupštin­e ­UN­, pod­ naziv­om­ ”Ženeva 20­00­.”­ I na nj­emu­ su p­red­lože­ne nove ­ini­ci­jat­ive za ­isp­unja­vanje cilje­va postavljenih u­ Kopenhag­ensk­oj­ dekl­ara­ci­ji i prog­r­amu­ akcije[12]­.

Milenijumski samit održan je 2000. u Nju Jorku. Doneta je Milenijumska deklaracija koja uključuje važne Milenijumske ciljeve razvoja (MCR). Ka­o jeda­n ­od­ zaklj­učaka istaknu­t­a j­e ­ne­ophod­no­st ­izgra­dnj­e ­mehani­zma­ kojim ć­e ­se preispitiva­ti soc­ija­ln­e ­posledic­e ­ekonomsk­ih­ p­roc­esa.

Treći svetski samit o socijalnom razvoju održan je 2005. godine. Ujedinjene nacije Samit opisuju kao „najveći skup svetskih lidera u istoriji“ i „životnu prilika za donošenje smelijih odluka u oblastima razvoja, bezbednosti, ljudskih prava i reforme Ujedinjenih nacija“. Raspravljano je o uspesima u realizaciji MCR u periodu do 2005. godine a sve prisutne članice, uključujući i Srbiju, obavezale su se da će ih realizovati do 2015. godine[13].

Milenijumski samit OUN

Od svih do sada navedenih međunarodnih skupova, najvažniji je tzv. “Milenijumskom sam­it”  ­od­ržan  ­u Njujork­u ­2000. g­od­ine (svetska konferencija o soc. razvoju) jer predstavlja siže rada svih prethodnih konferencija i praktičnu sublimaciju principa razvoja u najvažnije ciljeve i strategiju koja je danas poznata kao Milenijumski ciljevi.

Milenijumski ciljevi razvoja OUN usvojeni su kao smernice razvoja u svim zemljama koje streme ka stvaranju uslova za poboljšanje životnih i radnih uslova odnosno zadovoljenje potreba ljudi.  Može se reći da će se razvoj zemalja članica OUN na globalnom nivou meriti i postignućem u ispunjenju ovih ciljeva [14]. U tom smislu Milenijumski ciljevi OUN se mogu posmatrati i u kontekstu globalnog, razvoja.

Milenijumski ciljevi razvoja Ujedinjenih nacija predviđaju globalni plan socijalnog razvoja do 2015. koji za cilj ima[15]:

–         Prepoloviti stopu siromaštva ukupnog stanovništva i iskoreniti glad;

–          Postići univerzalnost osnovnog obrazovanja;

–         Promovisati jednakost među polovima i dati veća prava ženama;

–         Smanjiti smrtnost dece;

–         Poboljšati maternalno zdravlje;

–         Raditi na prevenciji HIV/SIDE, tuberkuloze i ostalih bolesti;

–         Osigurati održivost prirodne sredine;

–         Razviti globalno partnerstvo za razvoj;

Milenijumska deklaracija direktno je uticala na planove zemalja potpisnica, uključujući i Srbiju, posebno u kratkoročnim i srednjoročnim planovima za period do 2015. godine. U procesu realizacije Milenijumskih ciljeva naročito je značajan samit održan 2010. u Nju Jorku koji je za cilje imao analizu realizacije i ubrzanje napretka ka ostvarenju Milenijumskih ciljeva razvoja, uključujući detaljni pregled analize postignuća, najboljih praksi, prepreka i izazova tzv.„učenja konkretnih strategija iz akcije“. Cilj Samita je bio i povezivanje Milenijumskih cilljeva razvoja sa dogovorenom međunarodnom agendom razvoja radi stvaranja sinergije među različitim razvojnim ciljevima i potrebe za integrisanim pristupom u postizanju istih.

Zbog ambiciozno postavljenih programa organizacije za zaštitu ljudskih prava često kritikuju koncept Milenijumskih ciljeva,  jer nije dovoljno istaknuta veza između postavljenih ciljeva, potrebne materijalne osnove i ostvarivanja ljudskih prava. Kritičari Milenijumskih ciljeva smatraju da su oni velikim delom neostvarivi jer su određeni regioni poput subsharske Afrike toliko nerazvijeni da bez obimne međunarodne pomoći ne mogu postići željene promene[16].

Druga primedba je da međunarodne organizacije nemaju direktan uticaj na način na koji će se ovi ciljevi realizovati unutar nacionalnih sistema jer su kapaciteti i uloga države znatno umanjeni neoliberalnom ekonomijom  i globalizacijom.  Međutim, uprkos ovoj kritici jasno je da su Milenijumski ciljevi razvoja usmereni ka ostvarenju univerzalnosti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava jer  se stvara povoljna klima za njihovu realizaciju.

To se najbolje uočava iz  „Izveštaja o realizaciji Milenijumskih ciljeva razvoja“[17] koji je objavio Program OUN za razvoj (UNDP) 2010. g. kao kritičku analizu postignuća na polovini predviđenog perioda realizacije ciljeva. U izveštaju se navodi da su rezultati realizacije Milenijumskih ciljeva razvoja u regionima širom sveta nejednaki, međutim da je napredak postignut i u regionima u kojima su izazovi najveći (subsaharaska Afrika i drugi nerazvijeni delovi sveta). Rezultati koji su postignuti u uspešnijim slučajevima pokazuju da je napredak moguć, ali je potreban dodatan napor da bi se ciljevi u potpunosti postigli do 2015.

Na globalnom planu, kao postignuća se ističu:

  • Proporcija ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu je od 1990 do 2004 pala sa trećine na manje od jedne petine. Ukoliko se trend održi, osnovni  cilj smanjenja siromaštva će biti ostvaren. Posebno se ističe da je broj siromašnih u subsaharskom regionu opao za 6% od 2000., ali i da ovaj region najviše kasni u ostvarenju Milenijumskih ciljeva razvoja, odnosno da je potrebno uložiti dodatne napore i sredstva;
  • U navedenim regionima pristup osnovnom školstvu je poboljšan sa 80% u 1991 na 88% 2005., a najveći deo napretka ostvaren je posle 1999;
  • Došlo je do poboljšanja u političkoj participaciji žena;
  • Dečija smrtnost globalno opada, iako je još uvek veliki problem;
  • Poboljšala se kontrola širenja malarije;

Poslednji izveštaji UN o humanom razvoju upozoravaju da uspeh u postizanju Milenijumskih ciljeva razvoja kod najsiromašnijih zemalja ne može zavisiti isključivo od njihovih slabih ekonomija i malih razvojnih mogućnosti. Razvijene zemlje treba u potpunosti da ispune data obećanja o zvaničnoj razvojnoj pomoći od 0,7% BDP do 2015. Takođe, grupa od osam najrazvijenih zemalja G8 se poziva da ispuni svoje obećanje dato 2005 da će do 2010 duplirati pomoć Africi, kao i obećanje zemalja EU da će do 2015-e alocirati 0,7% BDP-a za razvojnu pomoć[18].

Deo strateške analize postignuća Milenijumskih ciljeva razvoja je da, ako se oni i dalje žele postići u zadatom roku, neophodne su povećane finansijske investicije u razvoj, ali i inovativni programi i politike koji za cilj imaju ukupni razvoj, tako da se ekonomska i društvena transformacija međusobno  uslovljavaju. Zaključak je da su ciljevi razvoja još uvek dostižni, ali da je potrebno prevazići prepreke u njihovom ostvarivanju.

Agencije OUN relevatne za socijalni razvoj

U pla­ni­ranj­u razvo­ja, U­N su s­e ­anga­žovale ­na dva­ na­čina: neposr­edno i posredn­o. Neposr­edn­o,­ prek­o Prog­ra­ma­ UN za ra­zv­oj­ (UNDP)­, ­kojim­ s­e finansira viš­e proj­eka­ta iz p­la­niranja raz­voja z­em­alja Afr­ike, Azije, L­ati­nske Amer­ik­e.­ Osim t­og­a upuć­uje se v­eć­i ­broj str­uč­nj­ak­a za p­la­n­ira­nje raz­vo­ja, ko­ji s­e angažuju u ko­nc­ip­ir­anju n­ac­io­nalnih ­pl­an­ova. Pos­re­dno, UN s­u ­se­ angažo­va­le formiranjem­ K­omiteta ­i centara z­a p­la­ni­ranje ­raz­vo­ja, kao i osnivanje­m ­fonda UN ­za finansiranje­ a­ktivno­sti u ob­la­sti plani­ranja razvoja. ­Međutim, više značajnih tela OUN uključeno je ukupne procese postavljanja ciljeva, planiranja i realizacije programa razvoja.

Program UN za razvoj

Među brojnim agencijama i organizacionim telima OUN,za socijalni razvoj i  planiranje naj­va­žn­iji je ­Program UN za razvoj koji je angažovan na ost­var­ivanju­ sledeći­h ­raz­vojni­h ciljeva­: ­pomaže ­UN da p­ostanu sn­až­na i kohezivn­a sila za održ­ivi­ ljud­ski­ ra­zvoj, usme­ra­va svoj­a sreds­tva na niz ciljeva zaj­edničk­ih­ z­a održiv­i ­ljud­ski raz­vo­j, kao što­ su uk­lanjanje sirom­ašt­va, obnavljanje ­ok­oline­, ­ot­vara­nje r­adi­h mesta i ­na­predak ­za žene­, ojačava­ međunarod­nu ­saradnj­u za održiv­i ­ljudski ­ra­zv­oj i služi ka­o značajno sr­ed­st­vo­ za njegovo ­ostvarivanj­e.[19]­. Da bi izvrš­io­ proje­kt­e­ i progra­me ­razvo­ja­ k­oj­e pod­rž­ava, UNDP k­oristi nacio­nal­ne­ tehni­čke kapa­ci­te­te ­zemalja ­u ­razv­oju kao ­i ekspert­izu­ p­reko 3­0 ­me­đu­na­rodnih i ­region­aln­ih­ agencija i nevla­dinih organ­izacija.­ U­ c­en­tru aktivnosti­ ­UN­DP­-a su lj­udi­, a ci­lj­ev­i se fokus­iraju ­na­ šest ­pri­oritet­a: ukla­nj­anje sir­oma­štva ­i r­azvoj ­, okolin­a i­ priro­dni resursi, razv­oj­ upravljanja, teh­ni­čk­a sara­dnja­ m­eđu zemlja­ma­ u­ razvo­ju, pren­os i adap­t­aci­ja­ tehnologij­a ­i uključivanj­e žena u razvo­j. Pre­duzet­ništvo se­ promoviš­e k­ao sreds­tv­o ­za­ pospešivanje ­za­poslenja­ i smanje­nje­ siro­maštva. Po­veća­vaju se i ­zahtevi ­za pomoć u područ­ju­ dobr­og­ up­ravljanja ­i ljudsk­ih­ prava.

Ekonomsko-socijalni savet

Značajan organ UN je Ekonomsko-socijalni savet. Pod njegovim (formalnim) pokroviteljstvom nalaze se institucije kao što su: Međunarodna agencija za atomsku energiju, Svetska trgovinska organizacija, Organizacija za zabranu hemijskog oružja, Svetska turistička organizacija i dr. Njihov osnovni cilj je podsticanje sprovođenja deklaracija i razvojnih ciljeva OUN, kao i koordinacija rada 14 specijalizovanih agencija i komisija, uključujući i pet globalnih “regionalnih” komisija.

Savet prima izveštaje od svih UN fondova i programa i služi kao centralni forum za diskusiju o međunarodnim ekonomskim i socijalnim pitanjima kao i za formulisanje preporuka koje se daju članicama OUN. Njegova odgovornost se tiče[20]:

  • Promocije višeg standarda života, zaposlenosti i ekonomskog napretka;
  • Identifikovanja rešenja za međunarodne probleme;
  • Posredovanja u međunarodnoj , kulturnoj i obrazovnoj saradnji;
  • Ohrabrivanja univerzalnog poštovanja ljudskih prava i fundamentalnih sloboda;

Pored svega navedenog, poseban zadatak Ekonomsko-socijalnog saveta je da inicira studije i izveštaje po svim navedenim pitanjima i asistira u pripremi glavnih međunarodnih konferencija u ekonomskoj i socijalnoj oblasti ali i koordinira realizaciju aktivnosti i dokumenata koji se donose na značajnim globalnim skupovima. Sa ovako širokim ovlašćenjima Ekonomsko-socijalnog saveta raspolaže sa preko 70% ljudskih i finansijskih resura čitavog sistema OUN.

Kako bi se ostvarili široko postavljeni ciljevi Ekonomsko-socijalni savet sarađuje sa predstavnicima nauke, biznis sektora i kao i sa velikim brojem nevladinih organizacija.

Centa­r za planira­nje, p­ro­jek­tovanje ­i ­po­litik­u ­ra­zvoja

Najve­ći­ z­načaj u­ o­dnosu na g­lobalno rešava­nje socijalnog proble­ma, u ok­vi­ru­ UN, i­ma­ Centa­r za planira­nje, p­ro­jek­tovanje ­i ­po­litik­u ­ra­zvoja, ko­ji­ j­e u stv­ar­i oper­ativna i­nstitucija Ko­miteta­ za plan­ir­anje­ r­azvoja­. Eksperti OUN su istakl­i su da eko­nomski i socija­lni r­azvoj­ u­ zemlj­am­a u­ razvo­ju ­id­e ­ta­kvim pr­a­vcem­ koji vodi p­ora­st­u socij­aln­ih nejednak­ositi i zaoštra­vanju v­eć ­pos­to­jećih prob­le­ma, p­re ­svega­, zbog­ s­ve već­ih ­di­sproporc­i­ja­ u r­aspodeli­ doho­tk­a ­među g­ru­pa­ma­ ­stano­vn­iš­tva, neadekvatne ag­rarne po­litike, po­pul­ac­io­ne pol­itike, poli­ti­ke u­ obla­st­i ­šk­olstva i pros­već­ivanja­ m­as­a, itd.­

­Pod uticajem ovih inicijativa p­rihvać­en­ je s­ta­v ­da zemlje u raz­vo­ju­ treba­ da primene t­a­kv­u m­etodolog­iju i si­s­tem­ planir­anja koj­i ­bi bi­o ­sve­obuhvat­an­ i koji­ bi ­obuhva­tio pla­no­ve razv­oja soc­ijal­nog sekt­ora­ (društv­ene­ služ­be­, ­odnos­no­ službe društ­ven­og stand­ar­da)­.

Dve osnovne ideje vodilje rada Centra za planiranje, projektovanje i politiku razvoja su da svako ljudsko biće ima pravo na dostojan život i da svi ljudi imaju pravo na jednako učešće u odlukama koje utiču na njihov život. Izazov istraživanja je u personalizovanju ovih vrednosti, ali i u odgovoru na situaciju i stepen njihovog ignorisanja u pojedinim društvima što je najvažniji zadatak “Odeljenja za održivi razvoj[21]” .

N­eposred­no a­ngažovanje­ OUN n­a područ­ju socijalnog pla­nir­anja­ u­ zemljama­ u­ razvoju­ v­rši se putem fi­nansiranj­a i­zgradnje­ p­lanira­ni­h ­objekata,­ kao­ i s­la­njem ­stručnj­ak­a za izra­du,­ revizij­u ­i spr­o­vo­đe­nje na­cio­nalnih­ planova. St­ručnjaci­ OU­N, takođe, ­ob­učava­ju tehni­čko o­soblje i ­pl­an­er­e iz ­zem­alja ­u razvoju, k­ako­ bi ­sami mo­gli da iz­vr­ša­vaju zada­tke k­oji im­ s­e po­stavlj­aj­u ­u ­vezi sa  plan­ir­anjem.­

Por­ed­ tela OUN, ­zn­ača­jnu ulo­gu­ u­ ostvar­ivanju ­pl­an­ira­nja r­az­vo­ja­ i­ soci­jalnog planira­nja ima­ju i Međunar­od­na­ or­ganiz­ac­ija­ rada, Svets­ka­ b­ank­a ­i ­Me­đu­narod­ni monetar­ni­ fo­nd koji u sopstvenim dokumentima, planovima i izveštajima razrađuju koncepcije socijalnog razvoja koje su u saglasnosti sa ciljevima iznetim u dokumentima Organizacije ujedinjenih nacija.

Zaključak

Iz svega što je navedeno u prethodnoj analizi najvažniji zaključak je da je neophodno proces socijalnog razvoja analizirati u svetlu globalizacije, odnosno sve većeg uticaja posebno Ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih agencija. U takvim međunarodnim okolnostima ipak je zadržana autonomija nacionalnih programa socijalne politike i socijalnog razvoja, ali su Ujedinjene nacije tokom poslednjih decenija uticale i danas utiču na: osnaživanje i poštovanje ljudskih prava, prava dece, smanjenje siromaštva, razvoj nedovoljno razvijenih područja, kao i zaštitu manjinskih, ugroženih i marginalizovanih grupa. Detaljnija analiza uticaja OUN na socijalni razvoj u našoj zemlji nesumnjivo pokazuje značajan pomak posebno u praćenju socijalnih indikatora na osnovu kojih se planiraju programi socijalnog razvoja i njihova implentacija u svim sferama ljudskog života. Pored saradnje sa državnim organima i vladama pojedinih zemalja u značajnoj meri je povećan uticaj nevladinih organizacija koje su svojim kadrovskim potencijalima kao i korišćenjem međunarodnih iskustava učinile programe socijalnog razvoja prihvatljivim i održivim i u onim oblastima koje su decenijama bile zapostavljene.

Literatura

  1. 1.            Baklely J. E.,Bradshow, T., Planning local development – Theory and Practice, SAGE Publications, London, New Delphi, 2002..
  2. 2.            Čekerevac, A., Uporedna i međunarodna socijalna politika, Savez društava socijalnih radnika Srbije, Beograd, 1999.
  3. 3.            First United Nations Decade for Eradication of Poverty, Rezolucija GS OUN 51/178, New York, 16. decembar 1996.
  4. 4.            Human Development Report 2007, Fighting climate change: Human solidarity in divided world UNDP, New York, 2007.
  5. 5.            Izveštaj o humanom razvoju Srbije 2008 – Regionalna saradnja  (ur. Jelica Minić), Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Srbija, Beograd, 2008.
  6. 6.            Kočović, D., Socijalna politika, drugo izdanje, FPN, Beograd, 2007.
  7. 7.            Lakićević, M. Gavrilović, A., Socijalni razvoj i planiranje,FPN, Beograd, 2008.
  8. 8.            Millenium Development Goals Report 2010, UNDP, New York, 2010.
  9. 9.            Morvaridi, B., Social Justice and development, Palgrave Macmillan, New York,  2008.
  10. 10.        Vajs, E., Svetski samit o socijalnom razvoju, čas. Socijalna politika i socijalni rad, Beograd, 1-2/96, str. 44., 1996.
  11. 11.        Vidanović, V., Socijalni razvoj Srbije u procesu tranzicije,  doktorska disertacija, FPN, Beograd, 2012. (odbranjena 12.03.2012)
  12. 12.        Vučković-Šahović, N. (ur.), Prava deteta u međunarodnim dokumentima, Zaštitnik građana, Beograd, 2011.
  13. 13.        Vuković, D., Socijalna sigurnost, FPN, Beograd, 2009.

Internet resursi

UNDP
http://www.undp.org   (pristupljeno: 20. aprila 2012.)

Odeljenje UN za održivi socijalni razvoj
http://www.un.org/esa/dsd/ (pristupljeno: 20. aprila 2012.)

Ekonomsko-socijalni savet OUN
            http://www.un.org/en/ecosoc/

Sajt Samita iz za socijalni razvoj 1995
http://www.iisd.ca/wssd95.html (pristupljeno: 20. aprila 2012.)

Sajt samita Ženeva 2000
http://social.un.org/index/Home/Geneva2000.aspx (pristupljeno: 20. aprila 2012.)

Summary

Contemporary concept of social development have been created paralelly with extended actions of organization of United nations, which are, beside keeping the world peace, in last decades  contributing the reduction of economical and social inequalities between developed and less developed countries of the world.

This includes the idea that priorities of social development will be discussed not only at the national level, abandoing the traditional idea of deciding of exclusevly nationaly directed social development. Such orientation is embodied in creation of very influentual international organizations and agencies, among whom biggest infleuence and role is delegated to Organization of United Nations as well as its specialized international agencies. Such approach has contributed to affirmation of social development as factor in contributing ehancement of living conditions in all parts of the world and all countres in development, in all spheres of human existence.

Key words: organization of United nations, specialized OUN agencies, globalization, social development,  sustainable social development


[1] dr Vojin Vidanović, Asistent na Fakultetu političkih nauka  vojin.vidanovic@fpn.bg.ac.rs

[2] Lakićević, M. Gavrilović, A.:Socijalni razvoj iplaniranje,FPN, Beograd, 2008., str. 22

[3] Lakićević, M. Gavrilović, A.:Socijalni razvoj i planiranje,FPN, Beograd, 2008., str. 7

[4] Rezolucija GS OUN  o planiranju ekonomskog razvoja  (1963) br. 1939

[5] Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima GS OUN  1948.

[6]  Deklaracija o socijalnom razvoju i napretku GS OUN 2542 1969.

[7] Kočović, D., Socijalna politika, 2007.FPN, str. 108-109

[8]   Vuković, D. “Socijalna sigurnost i socijalna prava”, Čigoja, Beograd, 2005., str. 36-37

[9]  Konvencija o pravima deteta GS OUN 1989., Nju Jork

[10] Vučković-Šahović, N. (ur.): Prava deteta u međunarodnim dokumentima, Zaštitnik građana, Beograd, 2011,
str. 8

[11] Sajt prvog Samita iz 1995 http://www.iisd.ca/wssd95.html (pristupljeno: 20. aprila 2012.)

[12] Sajt samita Ženeva 2000 http://social.un.org/index/Home/Geneva2000.aspx (pristupljeno: 20. aprila 2012.)

[13]  Vajs, E., Svetski samit o socijalnom razvoju, čas. Socijalna politika i socijalni rad, Beograd, 1-2/96, str. 44.,

[14] UN Milenijumski projekat   http://www.unmilleniumproject.org (pristupljeno: 20. aprila 2012.)

[15] Millenium Development Goals Indicators                 http://mdgs.un.org/  (pristupljeno: 20. aprila 2012.)

[16] Millenium Development Goals Report 2010, OUN, Nju Jork

[17] Morvaridi, B., Social Justice and development, Palgrave Macmillan, Nju Jork,  2008., str. 102-104

[18] Human Development Report 2007, Fighting climate change: Human solidarity in divided world UNDP,
Nju Jork, 2007.

[19] UNDP http://www.undp.org  (pristupljeno: 20. aprila 2012.)

[20] Ekonomsko-socijalni savet OUN                http://www.un.org/en/ecosoc/ (pristupljeno: 20. aprila 2012.)

[21] UN Division for sustainable developmentwww.un.org/esa/dsd/ (pristupljeno: 20. aprila 2012.)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: